Saša Radojević, reditelj filma „Porodica"

 „Porodica" je bazirana na višedecenijskoj arhivi kućnih filmova porodice Jovanov i to pomalo nostalgično komprimovanje privatne istorije omogućilo je da „Porodica" komunicira sa širokom publikom

- „Porodica“ je zaintrigirala publiku na premijeri u okviru Festivala autorskog filma. Koja je bila Vaša osnovna ideja kada ste započinjali taj projekat kao reditelj, scenarista, producent?

S. R. - „Porodica“ je bazirana na višedecenijskoj arhivi kućnih filmova porodice Jovanov i to pomalo nostalgično komprimovanje privatne istorije omogućilo je da „Porodica“ komunicira sa širokom publikom. S druge strane, želeo sam da prikažem kako skrivanje porodičnih tajni obeležava sadašnjost i budućnost novih generacija. Pored trilera koji proishodi iz građanske drame u ovom filmu mi je važno i nadovezivanje na dobru tradiciju „srpske montaže“, pojma koji je ustoličio Branko Vučićević.

- Kakva je bila atmosfera na snimanju, da li ste „strogi“ prema saradnicima ili primate sugestije?

S. R. - Nepodnošljiva mi je pozicija reditelja kao supstituta za moć. Snimanje filma „Porodica“ zahtevalo je veliko strpljenje i dobru volju svih saradnika. Bez toga je garažni film teško izvodljiv. Rad na filmu smatram zajedničkim poslom i stoga su sve sugestije u igri dok se ne dođe do željene odluke. Mi smo kao mala gerilska grupa koja je izvršila aproprijaciju već postojećeg filma, a zatim se ta grupa brzo pojavljuje i utapa u realnost iz koje crpi elemente za trilerski zaplet.

- U filmu „Paluba ispod Terazija“ Dejana Vlaisavljevića Nikta glumite. Kakvo je iskustvo za jednog autora da se uključi u viziju drugog reditelja?

S. R. - Gluma je veoma privlačna za mene. Na taj način se bolje shvata film. Na ekranu se otkrivaju i oni aspekti ličnosti kojih akter i ne mora da bude svestan. To sam video u filmu „Petlja“ Milutina Petrovića u kojem sam takođe glumio. U filmu „Paluba ispod Terazija“ sam se potpuno prepustio Niktovoj viziji. Reč je o neonoar filmu oslonjenom na evroamerikanu, formativnu za nas dvojicu, pa je samo trebalo slediti Niktovu sinefiliju koja mi je poznata iz njegovih eksperimentalnih filmova.